Примићеш ме једне ноћи бурне
Кад се небо црне таме боји,
Кад ме време и од тебе гурне,
Када живот за ме не постоји.
Заборавићеш наше свађе љуте,
Да смо некад једно другог клели,
Сетићеш се најлепшег тренутка
И улице где смо се срели.
Признати ми ниси смела драга
Да ме ствараш у сновима лудим,
Да ти личим на опасног врага
И да погледом те моје око буди.
